U fokusu - Srbija

Zbog suše i u Šumadiji manje kukuruza, stručnjaci savetuju: Sejte nešto drugo

Procene su da će ove godine i prinos i kvalitet roda kukuruza biti ispod proseka. Zbog temepraturnih skokova stručnjaci savetuju da se promeni setvena kultura na pojedinim parcelama u centralnoj Srbiji i da se hektari pod kukuruzom sa nekih 40 000 smanje makar za trećinu tog broja.

Miroljub Pavlović u selu Veliko Krčmare kod Rače gaji kukuruz na 12 i po hektara koji služi za ishranu njegovih krava. Tamo gde je kukuruz dobro napredovao, blizu reke, očekuje prinos do 6 tona po hektaru, ali u brdima, kukuruz je poprilično osušen od vrućina i mišljenja je da će tu biti prinosa od jedva četiri tone.

"Evo vidi se na klipu. Tu je zrno koje se već razvilo i izgubilo je mlečno stanje i na njemu već sada može da se radi silaža. Baš se vidi. Treba reći da je sve poranilo ove godine, zbog vegetacije koja je krenula ranije, tako da je i priprema silaže poranila. Silaža nikad nije bila početkom avgusta, uvek je negde u septembru, a nekad čak bude i u oktobru. Ovaj sad deo atara gde se nalazimo ima i bunar sa vodom pa je tu kukuruz dobar, a na samo 100 metara odavde kukuruz koji je bliže putu je, da kažem, završio svoj posao, loš je rod", kaže Miroljub Pavlović.

Pre osam godina Dragoljub Petrović, stručnjak za ratarstvo koji je danas u penziji, primetio je da nešto mora da se menja kako se menja klima. On i danas savetuje da se atari na kojima ne uspeva kukuruz zamene stočnim graškom, uljanom repicom ili krmnim biljem.

"Ta tema se zvala ,,Promena setvene kulture biljnih vrsta prilagođena svim uslovima spoljne sredine i agrometerološkim uslovima’’, dakle svim promenama koje se dešavju. Moguće je zaista, iako to ne može drastično da se promeni i bilo bi dovoljno sa jednom trećinom od ukupnih površina da se prilagodi setvena struktura i na taj način bismo izbegli trećinu nedaća koje donose ovakvi agrometerološki uslovi. Ja sam uvek govorio videćemo posle Svetog Ilije kakav je kukuruz zbog toga što smo imali mi ove godine neku količinu padavina i raspored padavina je bio takav da su te okopavine nikle i bujale zbog površinske vlage, ali to nije dovoljno. Kada su ti početni uslovi povoljni u ranim fazama razvoja ne razvija se korenov sistem dovoljno pa onda prvi temperaturni i sušni periodi bez padavina izazovu veći šok nego da se korenov sistem razvio", ističe Petrović.

Njega je upravo poslušao Miroljub iz Velikih Krčmara koji ozimim kulturama nadoknađuje tokom godine hranu za krave.

"Tu su ozime biljke, poput stočnog graška, grahorice i one se seju u jesen. To možete da uradite. One zadržavaju vlagu i već kad nailaze tropski talasi ona je spremna za košenje i da se izbalira za krave za hranu. Mi to već godinama radimo. Naravno, mi i dalje sejemo lucerku, ali eto one mogu i da daju više po hektaru", objašnjava Miroljub Pavlović.

Narednih godina potrebno je napraviti ozbiljan plan za setvu gde se više neće gajiti u pojedinim atarima kulture koje nisu blizu vode i koje ne mogu da izdrže toplotne udare.